Make your own free website on Tripod.com

 ponedeljak, 7. jun 2000.

INTERVJU

Od deviza se živi

Eskivaža istine, što politička, što statistička, zadržala je SRJ na dnu lestvice srednje razvijenih zemalja sveta. Lane je bruto društveni proizvod po stanovniku, prema veštacki uvećanim statističkim podacima, iznosio 1.700 dolara, jer od tada se ne računa Kosovo koje je dohodak vuklo naniže.

autor: Zoja Jovanov


Na malenom privrednom prostoru, kakav je jugoslovenski, u nekakvom stabilnom haosu tavore razliciti sistemi. Nemacka marka, recimo, zvanicno vredi šest dinara, njen ''stimulativni kurs'' u bankama je 20 dinara, na crno staje 22 dinara, a na ?iralnom trzištu 28 dinara. ''Na pitanje kada ce takav sistem da se uruši, cak ni ekonomisti nisu u stanju da odgovore'', ka?e za ''Blic News'' Branko Radulovic, clan "Grupe 17". On podseca da je neko iz zdravog dela ekonomske planete našu privredu ocenio kao konglomerat koji je vec trebalo da bude van biznisa, ali nekim cudom ona još funkcioniše. ''Takav sistem i dalje mo?e da opstaje, ali nalik polakom umiranju, kao covek prikopcan na mašine'', smatra Radulovic i ka?e da ''ukoliko bi se koristili veštacki uvecani podaci zvanicne statistike, bruto društveni proizvod po stanovniku SRJ za prošlu godinu iznosio bi 1.700 dolara, jer od tada se ne racuna Kosovo koje je dohodak vuklo nani?e''. Kako Radulovic ka?e, ''eskiva?a istine, što politicka, što statisticka, mo?da je najzaslu?nija za opstanak Juge na dnu lestvice srednje razvijenih zemalja sveta''. Kao primer navodi da od prošle godine statistika nije objavila iznose deviznih doznaka od naših gradana u inostranstvu. Buduci da se tim parama debelo finansira spoljnotrgovinski deficit, sad ni naši ovde, niti naši i ostali ''preko grane'', blago receno, nemaju pojma o pravom stanju jugoslovenske ekonomije.

O njenom izvozno-uvoznom tkanju Radulovic kaze:

Od 1991. pa zakljucno sa 1999. godinom, SRJ je uvezla robe za oko 33 milijardi dolara, a izvezla za oko 20 milijardi. Spoljnotrgovinski deficit, težak oko 13 milijardi, jeste ogromna suma, reda veličine društvenog proizvoda u prošloj godini. Toliki deficit naša zemlja nije u stanju da finansira jer nema stranih investicija u opremu i repromaterijal, što bi kasnije osposobilo privredu za veći izvoz i gašenje deviznog minusa. Deficit se sada uglavnom finansira devizama gastarbajtera. Oni su 1992. uneli u SRJ 1,6 milijardi dolara, a pretprošle godine 630 miliona dolara. Lane, statistika uopšte nije objavila iznos deviznih doznaka, ali ne verujem da je bio manji nego što je bio 1992. godine. Pre svega zato što je stasala druga generacija starih gastarbajtera i zaposlila se nova, prebegla početkom ove decenije, a svi oni šalju novac rodbini. Veći deo ovdašnjeg privatnog sektora funkcioniše od tih para. Naravno, ''posao'' ne teče preko banaka, gastarbajteri dolaze i donose devize, kupuju robu, uglavnom uvoznu na buvljacima i u privatnim prodavnicama i tako marke stižu do uvoznika. Pošto država gotovo da nema deviznih rezervi, od gastarbajterskog novca se praktično finansira uvoz.

Postoji li u zvanicnim papirima ikakav nagoveštaj o tome kako se još ''prebija'' devizni deficit?

- Cuvena stavka koja pokriva sve nejasnoce u platnom bilansu, naziva se ''neto greške i propusti''. Od 1996. do 1998. godine, pod tom stavkom evidentirano je oko tri milijarde dolara. One nisu pokrivene deviznim rezervama zemlje. Problem je, zasad, teško rešiv, zato što je naša privreda uvozno zavisna, nema dovoljno deviza a potrebne su joj sirovine iz inostranstva, pa kad god mo?e eskivira dr?avu da bi skupila neku marku.

Kako to rade uvoznici?

- Najpopularniji nacin je potcenjivanje vrednosti uvoza, a izvodi se tako što se roba deklariše kao manje vredna, pa se na nju placa manja carina. Kad su postojale devizne rezerve, uvoznicima se više isplatilo da robu prijave kao vredniju nego što jeste, da bi dobili od dr?ave devize za uvoz, po jeftinijem zvanicnom kursu. Deo tih deviza su zaista trošili na uvoz, ali im je ostajalo i za trgovinu van zvanicne kontrole. Sada spoljnotrgovinska preduzeca nastoje da što jeftinije produ carinu sa uvoznom robom, a i prilikom izvoza prijavljuju najni?u mogucu cenu. Tako se izmedu cene uvoza i izvoza pojavila razlika od deset procenata. Na primer, prema grckoj statistici, ta zemlja je 1996. izvezla u SRJ robu za 168 miliona dolara, a 1997. za 202 miliona dolara. Naša statistika je u istom periodu zabele?ila uvoz iz Grcke u vrednosti od 148 miliona dolara i 180 miliona dolara. Razlika od oko 40 miliona dolara je ostala na stranim racunima i tim devizama su naši uvoznici slobodno raspolagali, uglavnom su kupovali robu za široku potrošnju, od koje imaju najveci profit. Grci tu ništa nisu ucarili. Prošle godine naši su prijavili uvoz iz Bugarske vredan 150 miliona dolara, dok su Bugari zabele?ili izvoz u SRJ za 162 miliona dolara. Car od cifarske gimnastike opet su imali naši uvoznici.

Da li našima to uspeva i sa velikim partnerima u svetu?

Ne znam, jer oni ne iskazuju podatke o robnoj razmeni sa SRJ, mada njihove statistike bele?e sve uvozno-izvozne rezultate, cak i sa Albanijom. Nas nema ni pod stavkom ''ostalo''. Razlog je što je saradnja sa SRJ godinama bila zabranjena u Evropskoj uniji pa, iako je postojala, nisu je evidentirali iz politickih razloga. Italija i Nemacka, clanice EU, naši su najveci spoljnotrgovinski partneri, ali u njihovim statistickim godišnjacima nema podataka o SRJ. Tako ispada da svi rade na crno. Naši to rade tako što kupuju devize po nezvanicnom ?iralnom kursu i prijavljuju ni?u vrednost svih poslova da bi zadr?ali deo deviza u inostranstvu. A strani partneri ili ne prijavljuju aran?mane sa SRJ ili one prijavljene dr?ava precuti u zvanicnim dokumentima. U igri je zakon profita i po njemu ce se uvek više izvoziti u Jugoslaviju nego uvoziti iz nje. Po istom zakonu naše firme pristaju na gubitak u izvozu samo da bi došle do deviza za profitabilan uvoz robe široke potrošnje.

Cuje se da glad za devizama vodi naše uvoznike preko Makedonije?

- Preko te dr?ave tece jugoslovenska razmena, recimo, sa Bugarskom. Sa ovom zemljom imamo velik deficit, prošle godine izvezli smo robe samo za 18 miliona dolara, a uvezli za 150 miliona dolara. Veci deo robe išao je i sad ide, preko Makedonije, zato što sa tom dr?avom SRJ ima trgovinski sporazum i naši uvoznici lako izvrdavaju carinska opterecenja. Bugari su tu mo?da na gubitku jer Makedoncima prodaju robu jeftino. Kad Makedonci na to ugrade svoj deo cene, mi bugarsku robu od njih kupujemo znatno skuplje, ali odnos uvoza i izvoza svedoci da se to ipak nekom isplati. Pravi problem je kod kuce - domaca privreda nije u stanju da proizvede jeftiniju robu od uvozne, koja se i posle druge ili trece ruke isplati i uvoznicima i potrošacima.

Ko dobro ?ivi od cele te izvozno-uvozne price?

- Oni koji imaju privilegiju da uvoze, a na dobitku su i retki izvoznici koji uspevaju da zadr?e deo deviznog priliva. Tokom prvih pet ovogodišnjih meseci, uvozni lobi je bio na dobitku, jer je carinsko opterecenje bilo zanemarljivo nisko, formirali su zalihe iz kojih i dalje mogu da podmiruju tr?ište, naravno sa ukalkulisanim novim da?binama u cenu stare robe. Oni mogu dobro da zarade. Sa novouvezenom robom stvar je malo problematicna, jer od pocetka jula za robu široke potrošnje na carini va?i kurs 20 dinara za marku i po njemu se obracunavaju da?bine. Veliki broj uvoznika je tada vratio robu preko granice, uglavnom klima-uredaje, televizore, belu tehniku, jer su izracunali da nece uspeti to da prodaju po znatno višim cenama.

Sa ove naše cetiri vrednosti za istu valutu, sa kim smo uporedivi?

- Sa zemljama Ju?ne Amerike, recimo sa Argentinom, Brazilom, Cileom i ostalim zemljama u kojima firme potcenjuju vrednost izvoza i uvoza da bi došle do neoporezovanih para, sa onima gde je visok nivo korupcije i u kojima postoji paralelno devizno tr?ište. Naši uvoznici sada uzimaju 40 odsto profita na razlici izmedu bankarskog i ?iralnog kursa, a izvoznici izbegavaju da prodaju dr?avi svoj devizni priliv po 20 dinara za marku, jer na ?iralnom tr?ištu mogu da dobiju 28 dinara. I sve je to pokriveno papirima, privreda je vec potpuno ušla u tu sivu zonu, a dr?ava toleriše zarade na razlici u kursu da ne bi zvanicno devalvirala dinar.