Make your own free website on Tripod.com

 BIZNIS  ponedeljak, 7. februar 2000.

INTERVJU

danas.gif (3660 bytes)

Branko Radulović, član grupe ekonomista G-17 o desetogodišnjem propadanju
Gubitak svakog građanina dvadeset hiljada maraka

"Biznis Danas": Sa kakvim smo bilansom, generalno gledano, ušli u 2000. godinu?

- Dovoljno je pogledati osnovne ekonomske indikatore. Nivo industrijske proizvodnje je za 70 odsto nizi u odnosu na 1989. godinu. Došlo je do izuzetno visokog pada društvenog proizvoda. Deficiti, nezaposlenost i inflacija su permanentno prisutni. To je samo jedna strana medalje. Pored ekonomske, postoji i ona vaznija, ljudska dimenzija tragedije. 

Poznato je da smo pre devedesete godine spadali u srednje razvijene zemlje sveta. Uporedite nam pocetnu i krajnju tačku puta kojim "idemo" već deset godina.


- Problem nije u tome gde smo, vec kako da nadjemo izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo. Ipak, vratimo se u 1990. godinu, kada smo zaista bili srednjerazvijena zemlja. Zamislimo situaciju u kojoj se ispred Jugoslavije nalaze dve opcije. Opcija A znaci miran raspad zemlje nakon otcepljenja Slovenije, dok je opcija B realnost koju smo preživeli. Opredeljenjem za tu drugu opciju, prinudjeni smo da snosimo troškove propuštene šanse. Miran razlaz pretpostavljao bi delimično zadržavanje tržista stare Jugoslavije i izbegavanje niza negativnih tendencija. Slovenija je u tom slučaju dobar primer za poređenje. Da smo umesto realno beleženih drustvenih proizvoda u periodu od 1990 do 1999. imali slovenačke stope rasta,što je čak realno pretpostaviti bili bismo bogatiji za 82 milijarde dolara. Pri tome je uzeta u obračun SRJ, nažalost bez Kosova, usled nepostojanja podataka za proteklu godinu.
    Kada se ta suma podeli sa brojem stanovnika, svaki gradjanin je za deset godina izgubio oko deset hiljada dolara, sto je po vazecem kursu blizu dvadeset hiljada maraka. Cini mi se da je na taj nacin velicina gubitka za svakog sasvim ocigledna. Zamislite danas sve gradjane Srbije sa po dvadeset hiljada maraka vise u dzepu! Nazalost, na kraju izabranog puta nasi dzepovi su ostali prazni.


U kojoj se godini zapravo nalazimo u ekonomskom smislu?

- Vratili smo se nekoliko decenija unazad. Osamdesetih je privreda stagnirala, a u devedesetim smo potpuno "potonuli". Slicne primere mozemo naci samo u Bosni i Hercegovini i nekim republikama bivseg Sovjetskog Saveza. Dalji sunovrat su sprecile prvenstveno poljoprivreda i elektroprivreda koje su "punile" potrosacku korpu.


To je znaci "magija" koja nas je odrzala!

- Ja to nazivam "amortizerima socijalnog blagostanja " U te amortizere ubrajam, pored pomenutih "vitalnih grana" - poljoprivrede i elektroprivrede - i cenovnu kontrolu i sivu ekonomiju.Tokom celog tog perioda siva ekonomija je cinila 35-50 odsto ukupnog drustvenog proizvoda. Naravno i cenovna kontrola i siva ekonomija nose sa sobom niz negativnih efekata. Cenovna kontrola dovodi do pogresne alokacije. Proizvodjaci beze od proizvodnje roba koje imaju plafonirane cene i u kojima nisu u stanju da podmire ni sopstvene troskove proizvodnje.
    Socijalno ugrozenim gradanima moguce je pomoci na mnogo efikasniji nacin, a ne oslanjanjem na cenovnu kontrolu. Niska cena nekog proizvoda znaci mogucnost da svi, i bogati i siromasni, kupuju po istoj niskoj ceni. Mnogo je efikasnije imati cenu koja odrazava stanje na trzistu, a socijalno ugrozenima obezbedjuje adekvatne naknade iz kojih ce i oni biti u mogucnosti da sebi obezbede egzistencijalni minimum.


Uporedimo ekonomsku situaciju izazvanu hiperinflacijom 1993. i bombardovanjem 1999. - sta nas je od to dvoje vise unistilo?

- Mi smo 1993. imali hiperinflaciju i ratno okruzenje, a 1999. smo i sami bili u ratu, pa su svi prethodni problemi pojacani NATO agresijom. Osnovna razlika izmedju pomenutih godina je hiperinflacija. Ona se mogla izbeci i bila je stvar vodjenja ekonomske politike. Naravno, i sve ostalo u periodu nakon 1993. se moglo izbeci. Paradoksalno zvuci, ali prema obracunu Saveznog zavoda za statistiku, drustveni proizvod ove godine bice nesto veci od onog iz 1993. U principu, vitalne grane jos uvek funkcionisu, ali pitanje je koliko one mogu da opstanu - unistena je infrastruktura. Zapitajte se da li bi za jednu "Zastavu" i niz drugih fabrika, da danas normalno rade, bilo dovoljno elektricne energije?


Koliko jos mozemo da izdrzimo u ovoj situaciji, koliko nas deli od potpunog kraha?

- Definisite krah, jer prema ekonomskim indikatorima on je vec nastupio!


-Mislim na potpuni krah - kada nema vise ni prezivljavanja, ni "magije", kada vise ne pomazu ni poljoprivreda, ni elektroprivreda...


- U ekonomskoj nauci veliki znacaj se daje ocekivanjima. Sve dok razmisljamo o tome kako nam je dobro kako moze biti, dotle nema kraha. Kada se shvati da postoji nacin da zivimo bolje, postoji nacin i da se to ostvari. Pitanje je koliko ce ljudi moci da trpe. Oni su istrpeli 1993. godinu, a da li ce ponovo biti spremni na to, niko ne zna, mada licno mislim da nece. U postojecim okolnostima moguce je, s vremena na vreme, dobiti neki trgovinski kredit od Kine, nesto nafte ili gasa od Rusije i time se status kvo produzava.


Mislite li da ce se trend dobrih trgovinskih odnosa sa Rusijom, Kinom i ostalim blisko- i dalekoistocnim zemljama nastaviti?

- Nema nista lose u razvijanju dobrih trgovinskih odnosa. Medjutim, podaci ne idu u prilog zastupnicima teze naseg okretanja ka istoku. Nas najznacajniji trgovinski partner i dalje je Evropska unija, a zatim su tu Makedonija i Republika Srpska. Ta cinjenica je veoma bitna jer ukazuje nasu orijentaciju i pored sankcija koje su nam otezavale ulaz na evropsko trziste, i nepostojanja istih na trzistima Rusije i Kine. U ovoj godini ce najveci problem biti kako ce se finansirati uvoz? Dobri trgovinski odnosi sa pomenutim zemljama svakako da ce olaksati finansiranje razlike deficita, ali ne u meri da problema nece biti.


Najavljuje se izlazak novcanice od dvesta dinara i povećanje vrednosti čekova.

- To je izvesno, jer je kupovna moć novčanice od sto dinara veoma mala. Apsurd je da naša najveća novčanica vredi oko pet maraka. Jednom novčanicom, niti pišuci čekove sa maksimumom od 300 dinara, ne možete da obavite ozbiljnu kupovinu. To vas praktično tera da plaćanja koja, inače, ne biste vršili u markama, vršite upravo u toj valuti. Donedavno su takozvana trajna potrošačka dobra - veš mašine, bojlere, neke druge kućne aparate, gradjani i mogli da kupe na čekove ili za dinare. Ali, da li danas možete da zamislite nekog ko dolazi u prodavnicu sa nekoliko svežnjeva dinara kako bi kupio veš mašinu?


Koliko takva situacija pogoduje stanju drzavne kase?

- To je stvar ekonomske politike, odnosno izbor njenih nosilaca. Način na koji se ona vodi prosto tera gradjane u sivu ekonomiju. U sivoj ekonomiji većina transakcija se obavlja u stranoj valuti, pri čemu se na ove transakcije ne plaća porez. Nemačke marke su tzv. rezervna valuta.


Da li ta novčanica od dvesta dinara znači da možemo da očekujemo novu 1993. godinu ili su stvari danas ipak drugačije?

- Stvari su definitivno drugačije. Mislim da je ono cega se kreatori ekonomske politike zapravo najvise plaše - nova hiperinflacija. Hiperinflacija znaci i preraspodelu postojećeg bogatstva. U ovom slučaju nema šta da se preraspodeli, pa ne postoji motivacija. Ukoliko bi došlo do značajnog porasta cena, mogući su socijalni nemiri. Taj luksuz niko ne sme sebi da dozvoli.


Hrvatska je izabrala novu vlast i čini se da je time obezbedila sebi mogućnost za brzu integraciju u medjunarodnu zajednicu. Da li bi se isto ponovilo i sa Srbijom?

- I Hrvatska je imala problema u odnosima sa medjunarodnom zajednicom. U svetu su skeptični - dok ne vide evidentne promene, nema priliva kapitala. Bitno je menjati sistem. Ako stvorite "pravila igre" koja su dobra, lako ćete pridobiti podršku medjunarodne zajednice. Inače, postoji i bitan psihološki momenat - ako vidimo da se u Hrvatskoj nešto menja, shvatićemo da je to moguće i kod nas. Moguće je da se desi onaj mali "klik" u glavama da tako može biti i sa nama. Mentalitet se mora menjati . U meri u kojoj se očekivanja u Srbiji budu menjala, desavaće se i privredni oporavak.


    Jelena Tušup